Kvoke (Setonix brachyurus) su mali torbari, zapravo kratkorepi valabiji, bliski srodnici kengura. Naseljavaju jugozapadnu Australiju, kao i australijsko ostrvo Rotnest. Samo ostrvo Rotnest je ime dobilo zahvaljujući nesporazumu oko kvoka. Naime, holandski istraživač Vilijem de Fleming je 1696. dao ime ovom ostrvu, opisivajući ga kao ostrvo preplavljenom pacovima veličine mačke, misleći pritom na kvoke. Sam naziv kvoka potiče od Aboridžina zapadne Australije.
Kada su se Evropljani prvi put nastanili u zapadnoj Australiji, kvoka je bila široko rasprostranjena u mnogim delovima jugozapada, kao i na Rotnestu. Uvođenjem predatora poput lisica i pasa, kao i gubitkom staništa, njihova populacija na kopnu dramatično se smanjila. Zbog nedostatka predatora i dostupnosti hrane na ostrvu Rotnest, populacija kvoka je porasla na približno 12.000 jedinki. Ovo je izvršilo značajan pritisak na postojeću vegetaciju ostrva Rotnest. Uprkos ovom velikom broju, populacije izuzetno reaguju na promene klime i broj se može znatno smanjiti u sušnim sezonama
Imaju debelo sivo-braon krzno, sa braon licem, malim okruglim ušima i crnim očima. Veličine su od 40 do 54 cm, teški svega 2 do 4 kilograma, dok su mužjaci krupniji od ženki. Kvoka ima snažne zadnje noge, koje omogućavaju poskakivanje. Međutim, kvoke se mogu penjati i po drveću, što nije tako tipično za torbare. Ono što je ljudima obično najsimpatičnije je njeno lice koje izgleda kao da se stalno smeje. Međutim, kvoke mogu da dahću poput pasa kada im postane vruće, što ponekad izgleda kao da nam upućuju širok osmeh. Bez obzira na razlog za osmeh, teško ko mu može odoleti.
Kvoke su jedini sisari koji naseljavaju ostrvo Rotnest. Njihova staništa su gusta vegetacijska područja, šume i močvarna područja. Ova senovita staništa su pogodna tokom vrućih meseci, a i kao zaštita od predatora, poput sova. U područjima sa gustom vegetacijom kvoke prave putiće, koje koriste pri begstvu od predatora. Mogu se sresti bilo gde na ostvu, ali su pretežno nokturalne životinje, odnosno većinu svojih aktivnosti obavljaju noću, dok preko dana spavaju u senci biljaka. Spavaju sa glavom savijenom između nogu. Hrane se mladim izdancima drveća i šiblja, lišćem, travom, semenjem i korenjem.
Žive samo u oblastima koje imaju 600 ml ili više kiše godišnje, što je, takođe, povezano sa količinom vegetacije koja je na raspolaganju. U hladovini prave staništa i koriste kišnicu kao pijaću vodu. Međutim, mogu izdržati duže periode bez sveže pijaće vode, jer su se snašle da do vode dođu na drugi način. Mogu dobiti vodu iz vegetacije koju jedu, naročito iz sukulentnih biljaka. Takođe, hrane se poput preživara, gutaju hranu bez žvakanja, a zatim je vraćaju u usnu duplju i time obezbeđuju da se sva vlaga iz hrane, kao i hranljive materije, dobro iskoriste. Međutim, na ostrvu Rotnest u sušnom periodu, na kraju leta i početku jeseni, mnogo kvoka umire od dehidratacije. Takođe, ljudska hrana, koju im turisti često daju, može dovesti do dehidratacije, zbog velike začinjenosti.
Kvoke žive u grupama od oko 20 jedinki, u kojoj postoji hijerarhija, na čelu sa dominantnim mužjakom. Nasuprot ostalim grupama životinja, mužjaci kvoka ratuju oko hlada i vlažnih staništa, zbog velike kompeticije oko slatke vode, koje na ostrvu ima malo.
Ženke dostižu polnu zrelost sa osam do devet meseci. Razmnožavanje se obavlja krajem leta, odnosno pri kraju februara. Trudnoća traje 27 dana, nakon čega se rađa mlado, sićušno mladunče, koje se naziva džoj, koje puže do torbe majke i tu ostaje narednih 6 meseci. Kako će za to vreme mladunče porasti i prerasti torbu, mora da je napusti, ali će nastaviti da sisa još 8-10 ndelja, dostižući zrelost sa oko godinu dana. Životni vek kvoka je oko 10 godina.
U slučaju da se nešto mladunčetu desi pri ulasku u torbu majke ili u toku sazrevanja u njoj, kvoke imaju neku vrstu bezbednosnog mehanizma, koji omogućava produžetak potomstva. Naime, imaju još jednu oplođenu jajnu ćeliju, koja ostaje u formi blastocista, ranog stadijuma u razvoju embriona. Ukoliko se nešto desi džoju, blastocista će nastaviti da se razvija.
Kvoke su na IUCN listi klasifikovane kao ranjiva vrsta. Na jugozapadu Australije veliko smanjenje populacije je počelo još unošenjem dinga, kao i crvene lisice. Iako nijedna od ovih vrsta još uvek nije dospela do ostrva Rotnest, sada postoji stvarna zabrinutost za populaciju na ostrvu, jer se ostrvo razvija u rekreativne i turističke svrhe, što rezultira gubitkom staništa. Posetioci ostrva, takođe, hrane životinje. Kvoke se mogu jako razboleti kao rezultat ishrane hranom poput hleba, čipsa i mesa, ali se i prilagođavaju dnevnom životu, kako dobijaju hranu od turista, što može da im ugrozi zdravlje, pa je ishrana kvoka danas kažnjiva.
Izvori:
- https://australian.museum/learn/animals/mammals/quokka/
- https://www.iucnredlist.org/species/20165/166611530
- https://web.archive.org/web/20180320044432/https://www.arkive.org/quokka/setonix-brachyurus/
- https://www.wwf.org.au/what-we-do/species/quokka
- https://www.cbc.ca/kidscbc2/the-feed/fun-facts-about-cute-animals-quokka-edition
biologično 
Pingback: Koja je to životinjica sa najsrećnijom facom?·