Dan planete Zemlje

· by · in Kalendar. ·

Svake godine, još od 1970. godine, se 22. aprila obeležava Dan planete Zemlje. U decenijama koje su prethodile prvom Danu planete Zemlje, u Americi, kao i širom sveta, bila je velika emisija olova. Razvojem drumskog saobraćaja, rasla je i potrošnja benzina, koje je kao aditiv imalo olovo. Prilikom sagorevanja i olovo se oksidovalo, a fina prašina i mulj su zagađivali svakodnevno sredinu. Zagađen vazduh je postao prihvaćen kao miris prosperiteta i napretka društva, a većina ljudi je uglavnom bila nesvesna kako zagađenje utiče na zdravlje.

Pozornica za promene je raskrčena objavljivanjem knjige “Tiho proleće”, 1962. godine, od strane Rejčel Karson. Prodata je u više od 500 000 pimeraka u 24 zemlje i počela da utiče na svest javnosti i podstiče zabrinutost za uticaj zagađene sredine na javno zdravlje.

Američki senator iz Viskonsina, Gejlord Nelson, dugo je bio zabrinut za ugrožavanje životne sredine u SAD-u. On, kao i mnogi drugi, su u januaru 1969. bili svedoci masovnog izlivanja nafte u Santa Barbari u Kaliforniji. Nelson je postao inspirisan studentskim antiratnim pokretom, želeći da tu energiju studentskih protesta prenese na borbu protiv zagađivanja životne sredine. Medijima je najavio da će u kampusima širom Amerike organizovati predavanja o zaštiti životne sredine. „Uveren sam da se ista briga, koju su mladi ove nacije iskazali za promenu prioriteta nacije u ratu u Vijetnamu i građanskim pravima, može iskazati i za problem životne sredine. Zbog toga planiram da održim seriju predavanja i diskusija.“, rekao je Nelson. Sa Nelsonom je sarađivao i Denis Hejs, student aktivista sa Harvarda. Hejs je primetio variranja u zainteresovanosti javnosti, pa je organizovao tim za promociju događaja širom zemlje i fokus sa studenata pomerio na brojne organizacije, koje su ubrzo počele da se uključuju. Promenili su ime događaja u Dan planete Zemlje, što je odmah izazvalo veliko interesovanje. Dan planete Zemlje je inspirisao 20 miliona Amerikanaca (tada 10% stanovništva Amerike), da izađu na ulice i protestuju protiv uticaja koje je 150 godina industrijskog razvoja ostavilo na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Tog dana su se grupe, koje su se pojedinačno borile protiv izlivanja nafte, pesticida, toksičnih deponija, izumiranja životinja i mnogih drugih problema, ujedinile oko zajedničkih vrednosti. Krajem godine osnovana je Agencija za zaštitu životne sredine, kao i doneti prvi zakoni o zaštiti sredine i edukaciji o njenoj zaštiti. Dve godine kasnije donet je i zakon o čistoj vodi, a zatim zakon o ugroženim vrstama, kao i o primeni pesticida.

1990. godine, grupe ekoloških aktivista pozvale su Hejsa da organizuje veliku kampanju, kako bi Dan planete Zemlje postao internacionalni događaj. Kampanja je bila uspešna, a Dan planete je pokrenuo više od 200 miliona ljudi u 141 zemlji, podižući pitanja očuvanja sredine na svetski nivo. Dat je veliki podsticaj naporima za reciklažu širom sveta. U Rio de Žaneiru je 1992. godine održan Samit Ujedinjenih nacija o planeti Zemlji, na kome su donete odluke i potpisano i usvojeno nekoliko važnih dokumenta vezanih za planove očuvanja Zemlje. Usvojena je i Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD), čiji je osnovni cilj sprečavanje iščezavanja vrsta i njihovih staništa. Da bi osigurali poštovanje sporazuma u ​​Riju, delegati na Samitu o planeti Zemlji osnovali su Komisiju za održivi razvoj (CSD). 2013. godine CSD je zamenjen Političkim forumom o održivom razvoju, koji se sastaje svake godine (u okviru sastanaka ECOSOC) i svake četvrte godine u okviru sastanaka Generalne skupštine.

Kako se 2000. godina približavala, Hejs je pristao da predvodi još jednu kampanju, ovog puta o globalnom zagrevanju i zalaganju za čistu energiju. Uz pomoć interneta broj aktivista je porastao na stotinu miliona ljudi.

2010. godine je Dan planete Zemlje stigao u doba velikog izazova za ekološku zajednicu u borbi protiv cinizma poricača klimatskih promena, dobro finansiranih naftnih lobista, povučenih političara i nezainteresovane javnosti. Ipak, Dan planete Zemlje je prevladao i ponovo podsetio da je trenutak za globalno delovanje za životnu sredinu.

Danas je Dan planete Zemlje široko priznat kao najveće sekularno obeležavanje na svetu, a svake godine ga više od milijardu ljudi obeležava kao dan akcije za promenu ljudskog ponašanja i stvaranje promena u globalnoj, nacionalnoj i lokalnoj politici.

22. april je, takođe, proglašen i kao Međunarodni dan Majke Zemlje, od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Rezolucijom A/RES/63/278, koju je predložila Višenacionalna Država Bolivija, a podržalo ju je više od 50 država članica UN. Rezolucija govori da su planeta Zemlja i njeni ekosistemi naš dom i da je neophodno uticati na podsticanje harmonije sa prirodom i Zemljom. Termin Majka Zemlja se koristi da označi međusobnu zavisnost svih živih bića I planete na kojoj svi zajedno živimo.

Izvori i dodatni tekstovi: